HR - Ljudski Resursi - Srbija

Zakon o radnoj praksi prvi put u pravnom sistemu Srbije

U toku prošle godine iznosila je 26,6 odsto, dok je procentni nivo zaposlenosti mladih bio 20,8, piše u obrazloženju nacrta zakona o radnoj praksi, o kojem će do 23. decembra biti reči na javnim raspravama širom Srbije.

Kreatori ovog zakona podsećaju da mlade u našoj zemlji karakteriše relativno nizak nivo aktivnosti na tržištu rada, pri čemu je svega 28,3 odsto njih bilo aktivno u prošloj godini. U nacrtu se skreće pažnja i na to da mladi zaostaju za svojim vršnjacima u Evropskoj uniji, za oko 10 procentnih poena, a to znači da su nivo aktivnosti i zaposlenosti kod ove grupe građana niži, a stopa nezaposlenosti viša u odnosu na mlade Evropljane, pokazuju podaci Evrostata. To su, kako obrazlažu nadležni, samo neki od razloga zbog kojih se ovaj zakon prvi put uvodi u pravni sistem Srbije, a cilj je povećavanje šansi da mladi bude pozvani na intervju za posao i dobiju zaposlenje u kraćem roku.

Ministarstvo za rad je za sada objavilo tekst nacrta zakona o radnoj praksi, a dokument između ostalog propisuje pravo na naknadu za obavljanje prakse u iznosu od najmanje dve trećine minimalne zarade, uvećane za pripadajuće doprinose i porez. Praktikant će, kako je predloženo, imati i prava iz obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i obaveznog zdravstvenog osiguranja.

U nacrtu je definisano da je praktikant fizičko lice do 30 godina koje obavlja radnu praksu kod poslodavca kako bi stekao praktično iskustvo, specifična znanja i odgovarajuće veštine za rad u određenom zanimanju. Radnu praksu može da obavlja i nezaposleni koji ima najmanje 15 godina i koji je stekao najmanje osnovno obrazovanje, a nema radno iskustvo u zanimanju za koje obavlja radnu praksu, nezavisno od toga da li je prijavljen na evidenciji za nezaposlene. Radno vreme praktikanta ne može da bude duže od 40 sati nedeljno.

Kreatori ovog zakona podvlače i da radne prakse povećavaju šanse da mlada osoba dobije posao u kraćem roku nego što bi to bio slučaj da nije pohađala praksu. Na ovaj način doprinosi se i efikasnijoj tranziciji mladih, od škole do posla u Srbiji. Prema podacima Evrostata, mladoj osobi kod nas potrebno je skoro četiri puta više vremena da pronađe prvi stabilan ili zadovoljavajući posao posle školovanja, u odnosu na mlade u EU.
Šta sve nije radna praksa

Praktična nastava i profesionalna praksa koja se ostvaruje kod poslodavca ili kombinovano delom u srednjoj školi, a delom kod poslodavca ne smatra se radnom praksom. Radnom praksom se neće smatrati ni učenje kroz rad kod poslodavca, koje je deo srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja, kao ni studentska praksa koju visokoškolska ustanova organizuje u okviru osnovnih i master studija. U radnu praksu neće spadati ni pripravnički staž, volontiranje, ni učenje kroz rad kod poslodavca koje je deo modela realizacije nastave na studijskim programima u visokom obrazovanju.